Kiša nad Novim Sadom, a 12-i mart je...čudno za ovo doba godine. Al' zar je danas išta više čudno? Što bi se čudili kakvo je vrijeme napolju, kad smo i mi sami čudni. Naše raspoloženje, naši odnosi prema drugima...da li je potrebno išta više reći?

   Rapoloženja nam variraju s vremena na vrijeme. Žene nekad imaju opravdanje za to, neke su u PMS-u pa im je to razlog. Al' šta one koje nisu? Šta je sa muškarcima, što su oni čas srećni, čas neraspoloženi kao da su sve ladje potonule? Oni nisu u PMS-u. Evo ja danas nisam u PMS-u, bar mi se čini tako. Ili je ovaj put prerano počeo. Al' nije poenta ove priče PMS, ostaviću se njega sad.

   Nego da li bi ko mogao da mi objasni kako se raspoloženje može promjeniti u roku od 3-4 sata??? Jutros se budim sa strašnom glavoboljom, kontam spasa mi nema. Jedva ustajem iz kreveta, nakon skoro 2 sata pokušavanja da ustanem! Odlučim da hoću da raspremim stan, stavim sebi kaficu da popijem i razmišljam biće mi bolje. Bar mi je nekad kafa ublažila glavobolju. Sve spremim kako sam željela, poprilično sve, odigram partiju neke igrice i kanim se da počnem učiti. U medjuvremenu mi se javi jedan prijatelj, inače nekadašnji princ koji mi se svidjao, i meni raspoloženje sve bolje. Al' on započinje jednu temu, koja nas je inače prilično udaljila i moje happy raspoloženje do maloprije sve je manje. Da, da...koliko vas je pomislilo da tako u jednom trenutku može neka osoba da vam promjeni raspoloženje sa jednim pitanjem, ili konstatacijom?

   Razmišljala sam da li da nastavim dalje da mu pišem ili ne, al' reko aj nek' ide život, neka opet čuje istu priču i neka opet prestane da se javlja. Jer su, Bože moj, moja razmišljanja prilično staromodna. Čudno je da žensko u 21. vijeku drži do sebe i do svojih nekih principa, do onoga što su je učili roditelji. Da samo razgraničim da ovdje ne želim da spomenem priču kako su svi muškarci takvog razmišljanja, znam da još uvijek ima onih koji to sve cijene i misle da je vrijedno boriti se za takvu ženu. Ali prilično mogu da tvrdim da ih ima više koji u nekom odredjenom dobu su takvog razmišljanja i cijene takvu vrstu djevojaka, pa zbog toga ne žele da ulaze u vezu sa njom jer ne žele da budu kreteni. Mada postoji jedna stvar u svemu tome, oni se nadaju da kada se budu ženili da će uspjeti da nadju takvu suprugu ili čak da će možda ta ista djevojka koju su nekad prije odbili da ih čeka do trenutka kad kažu da im je dosta zabave i odluče se da je zaprose. Tako se većina djevojaka te vrste pita šta je u pitanju pa nemaju momka. Al' dragi moji, rijetko koja će da vas čeka tako dugo! A vi drage moje, ako mislite da je toliko vrijedno da ga čekate, pa onda čekajte ga. Šta drugo reći na to, kad i da kažem nemojte vi ćete ga čekati.

   Da se vratim na svoju temu, tako sam ja postavila jedno pitanje na koje nije bilo odgovora par minuta, pa sam ugrabila priliku i nestala sa društvene mreže. Malo neozbiljno s moje strane što bježim od razgovora u ovim godinama, al' sa ovim princom rijetko kad se direktno priča, već svaki put nekako razgovaramo kao da okolišamo i odgovori su dvosmisleni. Da se ogradim, ne dirty mind dvosmisleni.

   I tako ja sva kao pokisla, baš kao i Novi Sad danas, onako trenutno ni za šta (sem za ležanje) bih zaplakala. Kako je moguće da se tako raspoloženje promjeniiiiiii? Ovaj put mi nijedna moja metoda za bolje raspoloženje ne pomaže...a i inspiracija za pisanje ponestaje...

  I dok tražim odgovor na to pitanje, odlučila sam se da skuvam još jednu kaficu. A vama koji ovo čitate, ako vas ima, šaljem pozdrav i nadam se da vam dan nije ovako pokisao uprkos kiši koja pada, skoro pa svuda... J